петак, 20. новембар 2015.

MOJE LAŽI MOJI SU BISERI

                                        




Poznat sam po svojim lažima.Lažem krupno,sitno i osrednje.Ne bih ja ali me sujeta ćera.A kako lažem od malih nogu ,postao sam vješt lažov.Upoređuju me sa onom mojom tetkom.Ona je bila  doktor laganja,doduše,ali polako,ima vremena.Laži moje mladosti su bile najljepše! Ah,kako sam tada bio opušten!Lagao sam svakoga dana. Lagao sam o đevojkama,pijanstvima,putovanjima. Sa svakom sam bio,sve sam popio,svuđe sam išao. Da vam kažem,nije to baš lako. Laž treba pažljivo odabrati pa ja plasirati u pravo vrijeme i na pravo mjesto.  Jednom sam slušao tipa dok je prepričavao doživljaj sa zimovališta koje sam vidio samo na tv-u. Sve sam zapamtio ,likove,vrijeme,fascimacije pomenutog tipa. I sačekao da prođe neko vrijeme pa da se opet sretnemo. Tad sam mu njegov doživljaj tresnuo u lice kao svoj. Tip se oduševio. O tome sam ti pričao,reče. Mada,desi se da budem uhvaćen pa me neko i ćutne. Tada ljudu znaju biti surovi. U oči mi kažu da sam lažov. Ali,brzo to prođe pa nastavim po svom. Onaj kliperda mi je jednom prilikom prepričavao knjigu koja mu se izuzetno dopala(a ja sam ,pretpostavljate,pročitao SVE knjige). Kasnije sam je ja njemu prepričao ,zadržavši se baš na onom detalju koji je istakao. Kliperda je shvatio da sam ga slagao. Nije rekao ništa,samo me pogledao i zaćutao. Ali,ja sam ispunio kvotu za taj dan i bio zadovoljan.

 Da se vratim na laži svoje mladosti,te su mi nekako najdraže. One o đevojkama. Sjedimo kliperda i ja na nekoj terasi a ulicom prođe crnokosa đevojana i javi mi se. Površno je znam. Kad je izašla iz našeg vidokruga,kažem dugonji - vidio si crnku. Nekada,ona i ja...eh,znaš već. I napravim dramsku pauzu. Dugački ne komentariše,vjerovatno mi zavidi u tom trenutku.

 Lažem i kad je novac u pitanju. Izgubim pare koje nikad nisam imao. Pa se,kao,sjekiram i nerviram. A laži koje zauzimaju počasno mjesto u mom repertoaru ,koje zaslužuju da budu uokvirene i okačene na zid,su laži iz vojničkih dana. Eh,tu sam dostigao vrhunac! Kako sam pustio mašti na volju! Ehej,nema šta u vojsci nisam radio! ostao sam zapamćen u kasarni kao niko prije mene. Ni poslije. Bez svjedoka,mogao sam u kući i u društvu ispričati bilo šta. Što sam i radio dugo posle odsluženja.


Eto,uživam u svojim lažima kao u toploj vodi. Baš mi je fino. Preporučujem i vama isto ,neđe kad budete dokoni.

Нема коментара:

Постави коментар