ХРИСТОС У ЖУПСКОМ МАНАСТИРУ

Јесте ли знали да је у своје вријеме сквер, кружни ток код старе поште у Никшићу био једина раскрсница тог типа у Црној Гори? Кад се одређује удаљеност неког мјеста од града, за полазну тачку се узима управо ово раскршће, које одавно није једино такво. 

А јесте ли знали да у околини града дише једна Божја башта, украшена цвијећем које је лично Христос посадио?

Ако желите, пођите за мном на исток, улицом коју Никшићани зову ,,жељезарска''. 

Кад прођемо овај негдашњи понос града, доћи ћемо до раскрснице - лијево можемо на Луково и даље према Крнову, али ћемо ми наставити право. 

Изаћи ћемо из насеља Рубежа, и без журбе наставити даље. 

После десет километара пређеног пута пролазимо поред Ливеровићког језера. 

Пут се полако исправља док пролази кроз ову питому равницу. И на четрнаестом километру стоји путоказ који нас упућује десно  Манастир Светог Луке.

Скренимо и застанимо. На проширењу поред пута оставимо аутомобил. Одавде ћемо пјешке. Без журбе. Погледајте право - из зелених крошњи израњају купола и крст. Овим путем се, преко моста са плавом оградом, стиже само у манастир. Куће су са друге стране магистрале.

Шта је то манастир? Је ли некада Христос долазио овдје? А шта бисте ви сада рекли када би Он ушао у двориште?

Оваква питања је писац ових редова размишљао да постави мати и сестрама монахињама.

Како написати причу о оваквом мјесту?

Онда сам се помолио да ми Он каже.

Само крени и говориће ти се шта да напишеш, као да сам чуо ријечи. 

Преко моста па до воћњака. 

Капија.

Црква. 

Конак.

И ја, грешник и ништац, дрзнух се и уђох у Божје двориште.

   

 

Поплочане стазе, уредно одржаван травњак, цвијеће. 

Звоник.

Мир.

Јутро је, недјеља. 

У цркви полумрак, мирис тамјана.

Почиње Света литургија. Сестре одговарају.

Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.

АМИН.

Глас сестара за пјевницом се не може преточити у ријечи.

Хор анђела.

Присуство Светога Духа испуњава вјерни народ.

Касније, у гостопримници током послужења, одговори на непостављена питања сами пристижу.

Христос је позвао ове чисте душе да дођу овдје. И настанио се у њима. И кад сестра ненаметљиво и тихо понуди чашу домаћег сока, њеним очима ме гледа Он. Чујем Његов глас.

Кад мати проговори са гостима, гласом ведрим као љетни дан, ослушкујем Христа.

Наставим да сједим на најудобнијој клупи на свијету, жамор вјерног народа, шум мантије сестре која хитро а тихо доноси кафу, колач. На тацни чашице домаће ракије и расхлађене воде.

Ћутим и удишем.

Вријеме стоји.

Господе, слава Ти!

У Никшићу,

На Преображење Господње 2023.