петак, 20. новембар 2015.

LEPO PEVAM JOŠ LEPŠE IZGLEDAM






Vrištim ovako lepa u mikrofon , podvriskujem , sala odleže . Ovi dole poveli kolo , raduju se kao da će dobiti moj honorar . A ne što neće dobiti ni dinar , nego su morali platiti da bi slušali moje ciktanje . Nasmejana sam , do pola  razgolitila sise, iz prvog reda bulje k’o da sam jedina žena na svetu . Istina , jedinstvena sam , u to sam ubeđena , ali nisam jedina . Momci iza mene sviraju , prže ga muški , nema šta . I oni su nasmejani , sve se nešto njišu u ritmu , ali zna se ko je glavni na stejdžu . Ovu reč , stejdž , čuh skoro . Na tv-u . Rekoše mi da je sad moderno tako reći za pozornicu . Prihvatih . Šta ću , mora se u korak s vremenom . A čuh još jednu , sličnu ovoj . BEKSTEJDŽ . E , ovoj već ne znam značenje . A bilo me stid da pitam nekog . Verovatno ima neke veze sa binom .

Odavde sa stejdža , uvek vidim isto . Gomila ljudi , gužva velika . Čovek na čoveka . Malo su ukočeni , al’ samo s početka . Brzo se kolo povede . I svi pevaju sa mnom . Sve isto , kažem vam . Muškarci mi bulje u sise , devojke gledaju pa bi da su kao ja . Lepe i uspešne . A mene baš briga za njih . Nekad mi je bilo veselo i zanimljivo , al’ sad mi je to napor veliki . Dok nasmejana pevam , računam koliko sam već pesama odpojala i koliko još moram . I radujem se parama . Njih uvek malo , majku mu . Ponekad mi padne na pamet , dok gledam ove dole kako se vesele ko zna čemu , jesu li svesni da mi oni pružaju sve ugodnosti finog života ? Verovatno ne razmišljaju o tome . A nije ovako oduvek . Mislim , ovako lepo i šljašteće . Ne znaju oni kako je nekad bilo . Vide mene sadašnju – lepu , nasmejanu , nakinđurenu, puno pesama sam snimila , gostujem u tv-emisijama , ogovaram u žutoj štampi... A ne znaju kako je devojče od četrnaest leta teralo krave na pašu i pevušila . I kako je majka htela da me da Radojku , sinu prvog gazde u selu , čika Milančeta . Još u ono vreme imao je svoju prodavnicu . Sve su ostale bile državne , samo njegova privatna . Ima para da volovi ne bi mogli povući , pričalo se . A majka mene ovakvu , lepu i čednu . Ehej , davno li to beše...
Beše to negde 1979., čini mi se .  Završih osnovnu i ne padaše mi na pamet da idem u Valjevo da dalje učim . I ovih sam osam jedva skalabudžila . Selo lepo , veliko , nema ga lepšeg koliko je Srbije . A i , šta će meni lepoj škola ? Mogu se udati u koju hoću kuću . Izrasla ja u lepoticu pravu , sise jedva da mogu smiriti ispod košulje . Majka se smeška pa kaže tati – gledaj bre kakvu ti lepotu rodih ! Šta bi da si onog groba oženio , propio bi se i propao k’o onaj njen što je ! Ima stope da mi ljubiš . Tata je ćutao i pušio ’’DRAVU’’ . Pričaju komšinice sa majkom , a ja se pravim da ne čujem , kako se onaj blento Milančetov zagledao u mene pa ne ume ni traktor više voziti kako valja , samo na mene misli . I o meni priča . Pravim se važna , ništa me tobože ne zanima . A sve pogledujem , kad pođem u prodavnicu , hoću li ga gde videti , sladak je , čini mi se .

Kad sam terala krave , dole ispod vrta , stalno sam pevušila . kako odmaknem od kuće , ponese me pesma pa pustim glas . Pročulo se po selu , prozvaše me slavuj . A ja ,mlada , tek propupila , srce mi puno pesme . Kasnije se opustih pa pevah i kad me neko gleda . Volim da pevam , a poče mi goditi  kad me slušaju i ćute . Uozbilje se i , kad završim , kažu – auu,kakav glas bre ! Ovo nema nigde . Beše upeklo , leto se raspojasalo , sve gori . Kod nas je običaj da se svadbe prave u jesen , kad se svi poslovi završe . Al’ je jedna zakazana za Ilindan . U nedelju , onu sledeću . Pričalo se da je mladoj nešto počeo stomak rasti pa ljudi požurili . A mi, omladina i deca , radovasmo se svadbama kao da su naše . Dođemo kod šatora pa igramo uz muziku , briga nas . Dok noge ne zabole .

Glavni harmonikaš u selu beše čika Zlatko . Zlatne prste ima , govorahu ljudi . A svirao je kola i ove naše pesme kao oni sa televizije Beograd . Malo prosed , poguren , tek mu pededset . kad se zakazuje svadba , Zlatko se podrazumeva . Zna se njegova tarifa. Uvek bi iz Valjeva doveo neku lepu pevačicu pa su se muškarci napijali slušajući je i gledajući u nju . A žene škrgutale zubima .

Nekoliko dana pre ove svadbe , svrati Zlatko kod nas kući . Svugde je bio rado viđen gost . Popiše on i tata po jednu , kad Zlatko reče što je došao . Da dovedeš ovu tvoju , reče tati i pogleda me , smejući se . Čuo sam je kako peva , dole kod potoka kad je terala krave . Ma takvog glasa nema u celom Valjevu ! Nek dođe , nek otpeva  dve – tri pesme , da vidi dete kako je to . A i nek čuju svatovi kakav cvet raste kod nas . Kako se tata ništa nije pitao u kući , majka prihvati . Kao da je jedva čekala ovaj poziv . E  hvala ti Zlajo , baš sam htela da te zamolim da je pozoveš negde , reče mu majka , a mene niko ne pita hoću li da pevam . Mada , nisu me ni morali pitati .

Negde sam u ukrštenim rečima videla šta tačno znači reč TREMA . Strah pred nastup . E ja sam imala taj strah pred svoj prvi nastup . Sela sa ostalom decom , a sunce upeklo kroz šator pa se svi znojimo . Majka je iskupila po selu nekih stranih krpica i udesila me ko glumicu . Sedim , pijem sok a srce mi lupa da iskoči . Zlatko raspalio , pevačica pustila glas , već su ljudi prilično opušteni . Razvezali kravate , zavrnuli rukave . Ne smem  ni da pogledam našeg harmonikaša . Čini mi se , ako me sad pozove za mikrofon , umreću od stida . Kako se to desilo , sećam se kao kroz maglu . Tek , držim mikrofon i pevam – SELO MOJE RASTU LI TI KRUŠKEEEE ! To je tada bio veliki hit kod nas . I u Valjevu su ga pevušili . Otpevam taj hit , pa malo ohrabrena pređem na drugi . Beše to neka tugaljiva pesma ljubavna . Kao , ona leži u njegovom zagrljaju i sluša kako mu srce kuca a on ravnodušan . Pustim glas , čak se i smejem . Pripiti svatovi gledaju , počeše i da slušaju . Izbečili , ne veruju ušima . Takav glas u deteta ! Ja se mlada osokolih pa na treći hit udarih ! Ovaj je već poznat . MILA SESTRO OD PLAKANJA ISPAŠĆE TI OČIIIII !  Ehej , umalo ovima da ispadnu oči ! Zinuli ljudi , hahaha .

Završi se svadba , vrati se život u svoj uobičajeni tok . Ali samo na kratko , na nekoliko dana . Blistam mlada , svi o meni pričaju ! Devojče Mladenovo , ala pevaaa ! Ovako se po selu govorilo . Majka sija koliko i ja , tata  po običaju, puši ’’DRAVU’’ i ne priča puno . Prođe nekoliko dana i ...poče moja karijera .

U valjevu je tada bila kafana TRI  DUGMENCETA . Preko dana su u nju dolazili opštinari i milicajaci , uveče pola Valjeva . Svake noći je gazda Perko dovodio muzikante . Iz cele srbije su tu svirali.Beše svakojakih . Za gazdu Perka se znalo i u Nišu i u Novom Sadu . Svirači kod njega dobro zarađivahu , bakšiš je premašivao honorar . Perko se pravi važan , uozbiljio se ,k’o ovi današnji što imaju svoja studija i naplaćuju koliko hoće . Pametno priča , uvek odelo , uvek bela košulja .

Da li Zlatko , da li neko drugi , tek reče neko Perku da u našem selu imade devojče koje peva kao slavuj . I poruči po Živanu poštaru da me dovedu u nedelju popodne , da me čuje . Možda popričamo o angažmanu . I opet se majka obradova kao da je nju pozvao . Tata jednako puši i ne meša se .

Dođe nedelja , dođosmo majka i ja autobusom u Valjevo . Sa stanice pravo u Perkovu kafanu . Nema gosti , samo gazda i konobarica . Pitasmo se  , sedosmo . Poruči nam Perko po sok ’’jupi’’. Majka umudrila , ja kao na iglama , Perko ozbiljan i pametan kao i uvek . Malo popričasmo ,onako radi reda . kad popismo sok , kafedžija se nakašlja i upita majku – ume li ovo devojče da peva kao što pričaju ? Eh , umem li... Da vam ne dužim priču . Pustih mlada glas . zapevah onu čuvenu MOJ JE DRAGI U VOJNIKE POŠ’O , HOĆE LI SE IKAD MLAĐAN VRATIT’ . E da ste smo videli Perkovo lice ! Zinuo čovek , vidi mu se zlatni zub , i u gornjoj i u donjoj vilici ! Ma bre , reče , mesec dana kod mene da pevaš ! Dajem hiljadarku za noć ! Pola unapred , ako hoćete ! Majka se smešnu i prihvati .

Šta da vam pričam . Puna kafana svake večeri , gazda sija od zadovoljstva , sijam i ja , sijaju i moji kući . Para do plafona ! Dolazi kafedžija Dragoljub , nudi hiljadarku i po da pređem kod njega . Polako , ima vremena , mislim ja i smejem se . Sve ide kao podmazano . Uveče , kako prođe osam sati , nema mesta u kafani ni za leka . Cveta pos’o i meni i Perku.

Tako vam ja odoh u pevaljke . Ostala sam u toj kafani do proleća . Zaradila sam puno para , pa rekoh sebi , ’ajde da odmorim dok ne prođe leto . Otkazah stan u gradu i vratih se u selo . A tamo , gledaju u mene kao u Jovanku Titovu . Gde si Jelenče , javljaju mi se gde god mrdnem . Smeškam se  , godi mi popularnost . Ne teram više krave na pašu . Mažem ruke kremom , lakiram nokte u crveno . Majka ponosna , ne da senka da na mene padne . Komšinice svakog jutra na kafu dolaze , samo o meni pričaju . Biće ovo tvoje Jelenče čuveno u celoj Jugoslaviji , videćeš ! Majka , kao, ravnodušna . Ma neka mi je zdrava pa ćemo lako za popularnost . A ja se smeškam , smeškam...

Đorđe Tamiš , čuveni harmonikaš iz Beograda . Lep , obrijan , odelo i neke moderne cipele . Namirisan , osetiš da dolazi na sto metara . Lepo priča , svima kaže ’’vi’’ , pa i meni mlađanoj . Puši neke stane cigare , vidi se da je prošao svet . Pominje naše u Americi i Australiji . Svake godine , kaže , provede tamo po tri ili četiri meseca . Dolara i maraka koliko hoćeš . A i on je počeo u nekoj kafani, kaže , kao ja . Ne može sve odjednom . Prvo da snimim dobru pesmu . Poznaje ljude , srediće za cenu . I ove sa radija i televizije . Nek’ me sluša i neće da se pokaje . Tek će da zaradi pare , ovo dosad je bila sića . Priča tako đorđe , milina ga slušati . Majka i ja kao hipnotisane . Tata – puši i ćuti . Kao da ne razume šta čovek govori...

Ujna u Beogradu me dočeka raširenih ruku . PEVAČICA MOJA , DA TE POLJUBIM ! Pre ovoga me nije ni poznavala , skoro . Sećam se da je samo jednom došla u naše selo , kad sam imala sedam godina . I tada se pravila važna . Kao , mi seljaci , ona gospođa beogradska . Gde da se druži sa nama . A sada sva srećna što me vidi . Što nisi dolazila ranije , pita . Kako da dođem kad me nisi ni zvala , pomislih . Ostani koliko god hoćeš , kaže sad . Samo nedelju dana , ujna , dok snimim pesmu . Ma kakva nedelja , ima da mi budeš gost ceo mesec ! Ispostavi se da je ujna predivna osoba , plemenita a skromna . Nigde one uobraženosti od onda .

U studiju neka dva ozbiljna čoveka , Đorđe i ja . I neki uređaji , prvi put ih vidim . Nemam pojma šta je šta , samo za mikrofon znam . Pesma je spremna , muzika takođe . Samo da je uvežbam malo . I da pljunem dvanaest hiljada . Inače , ovoj dvojici je tarifa dvadeset četiri hiljade , ali su je prepolovili zahvaljujući Đorđu . A ja sam imala utisak da tako govore svima . Mnogo kasnije sam se i uverila u to . Pesma je počinjala ovako JA SAM MLADA , KAO CVET , AKO HOĆEŠ DA ’M UBEREŠ , PAZI NA TRN DA  S’ NE UBODEEEŠŠ . Sigurno se sećate , to je bio moj prvi hit .

Sedam prelepih dana u Beogradu...Đole me je svuda vodio , ujna me je pazila kao najrođeniju . Uvek nasmejana , svakog dana neka nova đakonija za ručak .

Provedoh u studiju tri dana . Ona dva čoveka sve sredili , ja otpevala i to je to . Izvadih iz tašnice hiljadarke , platih za svoju prvu pesmu . Tašnica je bila lakovana , u Italiji kupljena . Sećam sa da me je koštala kao najbolje goveče na pijaci valjevskoj . Imadoh puno para pa ne žalih . Ova dvojica ( nikako da im se setim imena) rekoše da će mi ploču i kasetu doneti Đorđe , čim bude sve završeno . Rukovasmo se i rastasmo .

Ujna ne može da veruje da već idem . Pa tek si došla ! Poče žena da plače . ’Ajde, ’ajde , mislim ja , osetila si da sam na početku karijere , a briga bi te bilo za Jelenče iz Iverka . Izljubismo se k’o prave tetke i rastasmo . Autobus je polazio u pola pet .

Vratih se u svoje selo , tamo sam već zvezda . Prija mi popularnost, ma to vam je milina jedna ! Samo se čeka da lepa Jelena pevačica izađe na ulicu . Da l’ lepše peva ili izgleda , pitahu se i muški i ženski . A ja se ispravim , gledam pravo , osmejak u uglu usana titra , ko se u me ne bi zagledao . Kafedžije valjevske preklinju da dođem . Al’ ne žurim ja ,nek čekaju . Moje vreme tek stiže .

Dođe jesen . Latih se mikrofona . Pare pljušte k’o kiša . Ni jedna svadba ne može proći bez lepe Jelene . Poneki provodadžija stidljivo nešto natukne majki , kao , neko bi da me prosi ...majka ni da čuje ! Gde bre Jelena da mi se zakopa za nekog ovde , da bere kukuruz ceo život ! Svet će da vidi , gospođa da bude ! Onakva lepota , onakav glas ! A i meni ne padaše na um udaja , gde sad kad mi ovako lepo ide .

Beše sreda ujutro , stiže Đorđe svojim ’’fordom’’ iz Beograda , pravo kod nas . Lep , nasmejan , u odelu . Stavi na kuhinjski sto neki paketić . Znale smo , majka i ja , šta je . Nestrpljivo raspakovah – ploča i kaseta ! Vrisnuh od radosti , zagrlih Đorđa . Majka pusti dve suzice . Stavih ploču da se vrti . Tada još nismo imali kasetofon,  samo stari gramofon . Ej , kad čuh svoj glas , kad ga začu majka...plakale smo sigurno pola sata . Đorđe se samo smeška , sam sebi toči šljivovicu , čeka da prođe prvi talas uzbuđenja pa da nas iznenadi  drugim . Kad odslušasmo pesmu tri puta, i kad se malo stišasmo nas dve , Đole kašljucnu i uozbilji se . Moji drugari iz televizije i radija , poče , čuli su pesmu pre dva dana . Mnogo im se svidela . Neće biti problema , pustiće je u nedelju . A što se televizije tiče , gledaće da je ubace u emisiju ’’ znanje imanje’’ ali tek idućeg meseca . Jela će sa mnom u Beograd , malo da je frizer i šminker doteraju pa ćemo videti kako će proći , mislim pesma...

Bejaše to nova stranica u mom životu . Jelo , evo ti je pesma na radiju !zove Milodarka da je pola sela čuje . A ja pucam od sreće i zadovoljstva !


JA SAM MLADA KAO CVET  mi beše talična pesma . Na svakom nastupu je pevam , nekad i po dva puta . Već dve godine sam u Beogradu . Najpre živeh kod ujne , možda mesec i po . Posle iznajmih ovaj stan . Nije mali a ni kirija nije velika . Za dve noći skupim za stan , ostalo u kasu . Pevam svake večeri , hit pevačica sam postala . Zovu me na proslave , svadbe , rođendane . Prosto se otimaju o mene . Đorđe mi ugovara poslove , on me vozi i isplaćuje . Ne pitam koliki je njegov procenat . Koliki god , ima dosta za oboje . Meni je ovako lepo , i dečka imam . Moj Jole , studira ovde al’ mu ne ide baš nešto . A sladak k’o šećer ! Sve me nešto zasmejava , vrag jedan ! Baš sam se zaljubila .

Natuknu Đorđe nešto o snimanju albuma . Kaže , lepo je ovo što sad radimo , ali pitanje je koliko će to još da traje . Daj da napravimo sledeći korak . Da snimimo ploču , da držimo velike koncerte . Da obiđemo celu Jugoslaviju . Onako pametan i slatkorečiv , nije me morao puno ubeđivati . Al’ kad reče koliko će miliona to da košta , e tad mi se okrenu kuća oko glave ! Kako to toliko , pitam . A ne može manje , kaže on i uze da mi objašnjava nešto . Neka pravila , brojeve , procente . Ništa ga ja nisam razumela . Samo sam na kraju pristala .

U ovom našem poslu svaka je sitnica važna . Ne samo dobra pesma i lep glas , nego baš sve . Sad ću da vam pričam . Prvi album posta hit za mesec dana . Prodalo se oko sto hiljada primeraka . A para zaradismo toliko da kupih stan u centru a Đorđe , sada moj zvanični menadžer , novi ’’mercedes’’. Ove aždaje me uzeše pod svoje . Naučili su me kako da pričam u javnosti , kako da hodam , sve . Sakupili su čitav tim koji je brinuo o mom izgledu. Šminker , frizer , jedna žena je brinula o tome koju ću odeću nositi . Naučili su me i kako da se krećem po bini(tada još nije postala ’’stejdž’’) . Sve sam to brzo naučila i,nekako ...procvetah . Na velikim koncertima , gde je bilo još pevača , najduže sam pevala . Uđem u garderobu a starije koleginice ’oće da puknu od zavisti . Evo je ova , često bi promrmljale . A ja mlada,nemam još ni dvadeset , lepa ,jedra , jedva sise uspevam ukrotiti . Sve na meni puca . Kad se pojavim pred publikom , vrisak traje po deset sekundi . U svim nedeljnim novinama moje slike , telefon ne prestaje da zvoni , traže me na sve strane ...

Posle dve godine , uzesmo se ja i moj Jole . Sreća moja , ljubav prva . Dvoje dece , Radoš i Jelica . I tri albuma .

Sada sam u nekim godinama(neću vam reći koliko ih imam , to se ne govori)  , pevam bolje nego ikad . Ali stalno vodim trku sa vremenom . Nisam više onaj cvet od devetnaest , što se i vidi . Ali još uvek ima šta da se vidi . Šminka čini čuda . I još ponešto , ali to nije važno . Važno je da me ljudi vole i da slušaju moje pesme . Pa nek traje dok traje .  Dosta se zaradilo , puno se i proputovalo . Pevala sam ,našim ljudima , po celoj Evropi , išla sam u Ameriku , Australiju . Neki vajni kritičari govore kako sam karijeru izgradila jeftinim pesmama, sve vrckajući dupetom . Al’ zabole me to isto dupe za njih . Nek pričaju šta god hoće . Meni je lepo . Daleko dogurah u životu . Kad se setim kako sam kao mlado devojče terala krave na ispašu i pevušila...a sad sam prava dama beogradska . Govor mi je beogradski , izgled , sve .


Eto , to vam je moja priča . Kad dođete na moj koncert , pa zapevate sa mnom , pa povedete kolo... setite se mojih reči . Nije oduvek ovako bilo . Ali sad jeste , i dobro je .  

Нема коментара:

Постави коментар