U JUTROŠNJIM NOVINAMA
Odem jutros u grad da kupim novine i vidim narod.Do trafike
stignem tačno u osam sati i četrnaest minuta.S novinama,koje mirisahu
fino,ispod ruke,okrenem svojim stopama prema kući.E,u tim novinama vidim naslov
UTICAJ TELEVIZORA NA TRIDESETOGODIŠNJAKA KOJI ŽIVI U STANU VELIČINE TRIDESET
ŠEST KVADRATNIH METARA.Hm,rekoh sebi u bradu.Hajde da vidimo šta piše u
nastavku.I pročitam ovo,od riječi do riječi.
Rodih se u ovom
stanu koji i tada bijaše velik koliko i sada.Prvih nekoliko godina bilo mi je
prilično svejedno šta se oko mene dešava.Negdje u četrvtoj godini počeh
primjećivati veliki četrvtasti crno-bijeli televizor.Uvijek je bio na svom
mjestu ,nekad uključen a nekad ne.Meni jednako zanimljiv u ovom i u onom
stanju.Znao je da priča, pjeva,nerazumljivo da galami i da ćuti.Prihvatao sam i
odobravao sve što je taj četvrtasti gospodin radio.I kad mu je ekran bivao
bijel a iz zvučnika dopiralo nešto nalik na huk
rijeke u kasnu jesen.Tad mi još jasno posta-lijepo ćemo se nas dvojica
slagati.Rasli smo zajedno.Mislim,rastao sam ja a on je ostao isti mada se na
svoj način mjenjao.Tokom tih godina,mnogi pokušavahu da pokvare naše
prijateljstvo.Ovi moji pominjahu argumente neke ,kao što je škola,učenje i
slične banalnosti , ali se nas dvojica nismo dali.Družili smo se skoro po
cijeli dan.A družili smo se tako što smo gledali jedan u drugog.Ja njega u
ekran a on mene u oči.Televizor je pričao a ja slušao.I odlično nam je
išlo.Nisam imao prijatelje,nemam ih ni sada.Osim mog televizora,naravno.I
tako,jednog finog sunčanog dana,dođe meni trideseti rođendan.Za razliku od
mene,ukućani su u tome vidjeli neki problem.Kakav problem?Televizor je imao
dovoljno struje,a ja hrane,duvana i odjeće.Šta je tu trebalo mjenjati?Ako nas
dvojicu pitate-ništa.Sve je funkcionisalo kako treba.Neka tako i ostane.
Eto,to pročitah u
današnjim novinama.Nije pisalo ko je ovaj tip,đe živi itd.Izgleda da mu je
dobro išlo ,đe god bio.
Коментари
Постави коментар