четвртак, 19. новембар 2015.


                                         PISAC  LJUBAVNIH  ROMANA


Dvadeset i pet godina sam pisao ljubavne vikend romane . I fino živio od njihove prodaje . Onda dođoše devedesete i ove serije . Žene batališe čitanje i upiljiše u ekran . Olovku o klin . Morah otići u pekare . Nisam loš , samo malo sa burecima škripim .

Da vam pričam o danima slavnim . Nije tu bilo bukvalno slave , da se razumijemo , ali volim da zamišljam da jeste . Znate kako , svaki roman mi je bio isti . Što sam rekao u jednom , opet sam rekao u drugom romanu . Malo istumbam radnju , junacima podijelim nova imena i smjestim ih u druge gradove . Ona i on . Krenem od momenta kad se nisu poznavali pa završim veselim vjenčanjem . Uvijek isto . Žene (čitateljke) oduševljene , ja novu ’’LADU’’ vozim . Prolaze romani k’o ’leb i varenika izjutra . A tada se na ’’LADU’’ gledalo ne kao na automobil , nego kao na zmaja nebeskoga . Tanki najlon preko sjedišta(danima ga nisam skidao) , motor zuji , komšije gledaju . A ja obrijan i čist , bijel u licu(nit’  sam orao ni kopao , nit’  u fabrici  rintao) , namirisan i uvijek u sakou . Ništa vindjakne i jeftine jakne . Čude se ljudi koliko para zarađujem od „neakvog pisanja“  a ja se samo smješkam ...

Pisao sam pod pseudonimom , tako je bilo bolje . Izabrao sam strano žensko ime , čitateljke su voljele to . Lorena Dvajt . Iz daleke Amerike , naravno . Pisalo je o meni da sam „spisateljica bogatog iskustva i prefinjenog zapažanja “ . Jes’ , kako da ne . Davao sam tadašnjim domaćicama ono što su željele a nisu imale niti će imati . Čitajući , zaboravljale su na tren ručak , đecu u školu , muž s posla , peri suđe , doći će gosti – šta ću im spremit’?itd . A moje su priče , otprilike , išle ovako .

Kristin , dvadeset osam godina , sama . Radi u izdavačkoj kući , od devet do pet je za pisaćom mašinom . Živi sa majkom , fader ih je ostavio kad je bila mala , žao joj je zbog toga , i majci isto , patetike puna kuća . Pristojna i čedna kao nova zora . Jack , što će reći Džek , nije sam a imade trideset pet ljeta . Ugledan advokat , frizura od osamdeset pet dolara(neđeljno,bajo!), skupo odijelo i sportski automobil , takođe skup . Razveden , bivša je uzela pola bogatstva i zapalila ko zna đe , na visokoj nozi živi . Petogodišnja ćerka je pripala njemu , pa se stoga ne može reći da je sam . Emotivno bogat , traži srodnu dušu .

Posle početnih slika , stavim prst na čelo i pomislim – kako ih spojiti ovog puta ? Da Jack naleti kolima na nju , malo je izlizano . Da zastupa njenu firmu u nekom sporu – nema uzbuđenja . Mislim , mislim i smislim . Nešto novo . kad pročitaju domaćice , viknuće ETO ŠTA TI JE SUDBINA ! Kristin , generalno nezadovoljna svojim životom(KA’ ŠTO SAM I JA GRDNA) , u nadi da će joj se nekad nešto desiti u životu , učestvuje u nagradnoj igri . Isjeca kupone iz novina , skuplja i redovno šalje na adresu redakcije . Možda nekad nešto bude . Igrom slučaja , jedna od nagrada je i sedmodnevo odmaranje u odmaralištu planinskom , ima bazen . Opet igrom slučaja , pomenuto odmaralište obožava naš emotivni Džek , iako je namjenjeno srednjoj klasi a ne bogatašima . Džek se samo tamo odmori kako treba .

Dobro , smislio sam đe ću ih spojiti . A sad da malo pojačam boje , da domaćicama pokažem kako bi Kristin voljela upoznati finog gospodina jer je i sama fina (ONA JE K’A JA , ŽIVOTA MI) . Neki su joj se udvarali , uglavnom sa posla . Nije da nisu . Dva puta je sa nekim otišla na večeru , jednom u šetnju . I ništa . Ništa nije osjetila prema njima . Nijedan od njih nije bio PRAVI . Čekala ga je i uzdisala . Ako uopšte i postoji...

A postoji , naravno . To je naš Jack . Momče u najboljim godinama, ranjen ljubavlju . Ljubav za lijeka traži .
Idemo sad u Kristinin stan . Vikend je , popodne je . Na tv-u emisija u kojoj izvlače dobitne kupone . Na kauču , podvila je noge(OVAKO I JA VOLIM DA SJEDIM!) , nešto gricka i sa majkom prati zbivanja na ekranu . Obje ćute . Dišu kroz nos , potpuno su mirne . Spiker krešti .  Razmišljaju o raznim stvarima .Kristin o budućnosti , majka o prošlosti . Dolazi trenutak kad spiker uzvikne Kristinino ime . Sedmodnevni odmor ! Yeah ! Obje skoče na noge , učmalost nestaje , grle se i smiju . Možda upoznaš nekog gospodina tamo , kaže majka . Možda...prihvata Kristin . A posao? Nadam se da će gospodin Hočkins imati razumijevanja ...(DAAKO JE  PUŠTI , NE VIDIO SE )

Da vidimo sada šta nam radi Jack . U istom momentu . Kući je , u radnoj sobi . Ćerka u dnevnoj , gleda crtane filmove . Ispred Jacka gomila papira , glava mu je puna pravnih zavrzlama . Šolja jake kafe , ne puši . Ne pije . I vikendom radi . Kući , do duše . Podiže pogled sa papira , gleda u bijeli zid . Puno radim ,puno zarađujem ... Čemu? Kad bih bar upoznao nekog...ne,meni sada treba odmor . Neka posao čeka . Pozvaću moje omiljeno odmaralište da zakažem za Mery i mene... Rečeno-učinjeno . Prekosjutra kreću.(KAKO SE NEĆE SRESTI TAMO!)  

 Njih dvoje u holu , koferi , recepcija . Osoblje je ljubazno , uvijek nasmijani . Apartman br šest . Za vas osmica . Dobrodošli , prijatan odmor . Idu liftom da se raspakuju , ne gledaju jedno u drugo .

Sjutri dan , toplo je , kod bazena nekoliko čeljadi . Ne poznajemo ih . U pola dvanaest pojavljuje se Jack sa ćerkicom . Djevojčica drži tatu za ruku , vesela je , čavrlja . Jack je hronično umoran . I tako usamljen...sve se to vidi na advokatovom licu . Pored bazena su stolice , stolovi i ležaljke . Plastični . I šank . Jack zauzima mjesto za stolom , ćerkica trčkara okolo . Naručuje sok od kajsije . Trudi se da ne razmišlja ni o čemu .

U dvanaest sati i petnaest minuta , stiže Kristin . Lgano obučena , ne namjerava ulaziti u bazen . Džek je primjeti i uzdrhta . Tako je prefinjena , pomisli . (TAČNO!) Skratiću priču . Prvog dana se ništa ne dogodi . Drugog dana se upoznaše . Započeše razgovor . Malo po malo...ispričaše jedno drugom sve o sebi . Vrijeme u razgovoru im prođe kao tren ...

Petog dana , ljubav procvijeta . Sad kad su se našli , više se razdvajati neće ! (E SVAKA IM ČAS’!) Ali ! Da malo zakomplikujemo stvar . Neko će im, na kratko , ugroziti iznenadnu sreću . Ovog puta nećemo ubacati TREĆEG . Da promjenimo malo. Brak je na vidiku ali Mery ne gotivi Kristin . Moraće razgovarati . Mery dušo, ja...ja...ne mogu...ja... moram...ja želim...volim tvog tatu ! Posle sat vremena , stvar je izglađena .(E KAKVA JE OVA MALA !) Zajedno se vraćaju u Novi Jork , advokatovim sportskim kolima . Usput pjevuše , srećni su . Kristin je srela PRAVOG , Jack je pronašao srodnu dušu . I Mery je zadovoljna tatinom đevojkom .


Sažeo sam priču , inače je u romanu zauzela oko šezdeset stranica . Čitateljke zadovoljne , moj honorar je tu . Eto , tako je nekad bivalo . Al’ nema više . Neki su mi nudili da napišem scenario za  seriju id hiljadu i trista pedeset osam epizoda , ali , nemam više snage . Pravo da kažem , istrošio sam se . Dobro mi je u pekari ,pristojna plata, imam za stan i hranu . I da platim račune za struju . Pa ćemo viđeti do kad će se moći . Odoh sad . 

Нема коментара:

Постави коментар