четвртак, 19. новембар 2015.

            DOSTAVLJAČ  INFORMACIJA OD UGLEDA

Da se razumijemo – sve bih uradio za državu . Baš sve . Na oltar vjernosti bih priložio i ono dvoje starih što se zlopate od kad ih znam . Ne bi me zaustavila ni spečenost njihovih lica , ni njihova žrtva , ništa ! Država iznad sevega .I prije svega .

Da pojasnim još nešto – kad kažem država , mislim na partiju . Kad kažem partija , mislim na državu . Za mene je to jedna ista stvar . Zar nije tako ?

Sebe smatram profesionalcem . Nemilosrdnim . Za ovih dvanaest godina razvio sam njuh do te mjere da mi ništa ne može promaći . Jedan pogled – i sve mi je jasno . Znaju to svi koji su me upoznali . I oni koji ovaj posao obavljaju zvanično,zaziru od mene . Ako im ja nešto nanjušim , ne može ih spasiti ni to što nose uniformu . Svjesni toga , poštuju me , iako bi na meni rado isprobali službeno oružje .

Prije dvanaest godina je sve bilo drugačije . Bijah momče od dvadeset dva ljeta , fin i često nasmijan . Govorahu za mene – pristojan momak , jadi ga ne znali . Pametan , odslužio vojsku . Da se đe zaposli i može se ženiti . A sad o meni ćute . Ne znaju kako ću protumačiti kompliment , kritikovati me ne smiju ni u snu . Komšije , kad me sretnu , jave se i produže .

A sve je počelo sasvim slučajno , kao što često biva u životu . Sad ću da vam ispričam .

Bijaše februar , snijega malo ali hladno pa se zaledio . Trotoarom kad hodaš , moraš gledati kuda ideš inače pade k’o pokošen . Starija čeljad navlačahu čarape preko cipela , da se ne poklizaju . Izbori petnaestog idućeg . Tutnje kampanje po televizijama , svi nešto pričaju i obećavaju . Mene baš briga , nemam para , samo razmišljam o tome kako da zaradim neku crkavicu . Sretnem tipa za kojeg se zna da je uz vlast . Srcem i porodicom . Voli ovu  , volio je i onu prethodnu . Uvijek prije izbora dobije od države puno para pa dijeli sirotinji . Onda sirotinja glasa za koga im on kaže . Svi to znaju , niko ne izgovara . Iako taj čova odavno nije u poslu , neću navesti njegovo pravo ime  . Nazovimo ga Jolly .  Nedavno ga je zamjenio komšija , puno mlađi. Sretnem tako Jolly-a.Obradova mi se kao rođenom sinovcu.Pita kako su moji , kad sam se vratio iz vojske , radim li đe . Pričam mu sve , mada zna , nego se pretvara da je neupućen . Reče da je poznavao mog đeda ,  izuzetno ga je cijenio  . Za oca da ne govori , stari drugari . Zaprepasti se kad mu rekoh da sam nezaposlen . Ma kako to , ne mogu da vjerujem , takav momak pa bez svog dinara ! Ja bih ti pomogao rado , reče , ali znaš kakva su vremena . Mada bi bilo dobro da izađem na izbore . Pa da glasam za koga god hoću . A najbolje bi bilo za ove što već vladaju . Nije nešto , reče , ali jedna stotka dobro dođe nekom ko ne radi niđe . Stotka,začudim se.Jest’ , stotka , ponovi Jolly tiho i osvrnu se da vidi čuje li nas ko. A ako bi  ko iz porodice dao glas , bilo bi još para za mene . Koliko , pitam ga . Umjesto odgovora , Jolly se smješnu i potapša me po ramenu . Samo ih ti ubijedi i posle glasanja svrati do mene . Da ne bi pomislio kako stari Jolly priča prazne priče , evo ruke ! Zbunjen prihvatih naglo ispruženu ruku . Osjetih neki papirić u njoj . Jolly mi namignu i brzim korakom ode . Ne usudih se da na ulici pogledam šta mi je tutnuo u ruku . Uradih to tek pošto uđoh u kuću . Pedesetica ! Ne mogu da vjerujem ! Ovako dekinitiranome učinje mi se  vrijednija od ćupa zlata ! A reče da će dati još ! Ma ima da ubijedim ove moje da glasaju među prvima !

Tako je i bilo . Ujutru u osam ,na dan glasanja, sve četvoro obavismo građansku dužnost . Nisam im pominjao pare , bolje da ne znaju . Ubijedio sam ih da ću lakše dobiti posao ako se porodično poklonimo vladarima . Pristali su posle dva dana ubjeđivanja . Plus dvadeset maraka bratu . Al’ da ne priča nikom .

Pao je mrak , glasanje se završilo . Sat kasnije , nebo iznad grada osvijetli vatromet . Začuše se automobilske sirene i prasak petardi. Bi mi jasno da su i ovog puta pobijedili . Pomislih na Jolly-a i obećane pare . Nedugo zatim , zazvoni moj mobilni telefon . Halo? Ej momak , pobijedili smo ! Dođi u Karađorđevu , znaš koja je naša kafana . Prekide vezu . Jolly . Nisam ga pitao odakle mu moj broj .

Hitam prema kafani u kojoj su se okupljali oni koji su za ’’njih’’ . Znalo se uvijek đe se okupljaju i jedni i drugi . Jolly me čeka ispred , raskopčan , nasmijan , zaudara na rakiju . Izljubismo se k’o najrođeniji . Slušaj , reče smijući se , pozvao bih te unutra da popijemo po jednu ali je gužva . Ovo je za tebe . Pruži mi plavi koverat , rukovasmo se još jednom i moj novi prijatelj se vrati u zadimljeni bircuz iz kog je dopirala galama . Krenuh nazad ali ovog puta nisam imao strpljenja . Iza prvog ugla otvorim koverat . Trista maraka ! Opa ! Došlo mi da zapjevam na sred ulice ! Ima da obnovim odjeću od glave do pete !

Prošlo je sedam dana , potrošio sam skoro sve pare . Kući sam rekao da me je krenulo na kladionici . Brat sumnja , pita na koje utakmice sam se kladio . Izbjegavam odgovor a stalno mi u glavi ova laka zarada . Eh , kako izbori nisu malo češći...

Moj novi prijatelj me ne zaboravlja . ’Ajde na po jednu u našu kafanu , da se iskupim . Dolazim , nema gužve . Sa Jolly-jem sjedi čupavi tip , ispitivački me gleda . Konobarica iza šanka , lista novine . Samo smo mi u kafani . Mala , daj još jednu stomakliju i dva piva . Kucnusmo se , čestitasmo pobjedu jedan drugom . Dobar je ovaj moj drugar , govori Jolly čupavom , pomoga’ nam je. Čupavi shvata o čemu se radi , smješnu se . Odakle si , pita me , a već zvuči prijateljski . Pričam mu o sebi , odakle su moji , i sve nešto tako  , neobavezno . Ispostavi se da je vlasnik kafane lično . Naručuje sledeću turu , opet se kucamo . Pričamo o svemu , a meni nešto u stomaku titra . Imam osjećaj da će ovo druženje biti korisno , da će opet parice iz neke koverte bljesnuti . Samo ne znam odakle , sledeći izbori su tek za četiri godine .

Posle sat druženja , Jolly pređe na stvar . Vidi Špiro , obrati mi se utišanim glasom . Ti si pametan momak a pokazao si da si odan državi . Nemaš posao i to ne valja . Ali može se malo para zaraditi i na drugi način . Ti znaš da naša država brine za svoju omladinu . Jesi li raspoložen da sarađujemo ? Nije težak posao , samo malo da mi pomogneš a ja ću ti platiti . Slušaj , ovo što ću ti predložiti nije za svakoga . Samo za pametne . A ti si pokazao da si takav . Evo o čemu se radi . Tamo đe ti živiš , ima svakakvih ljudi . Uglavnom ih sve poznaješ , je li tako ? Mogao bi malo poslušati šta pričaju , malo obratiti pažnju đe idu , s kim se sastaju i takve stvari . Pa javiš meni . Broj telefona imaš ali ništa mi ne javljaj na taj način. Samo se dogovorimo đe da se nađemo i onda mi ispričaš šta si čuo i vidio . Ako nam krene kako treba , a siguran sam da hoće , imao bi petsto maraka mjesečno...šta kažeš ? Na ove riječi samo otvorih usta do kraja... Petsto maraka ?! Pa to su nečije dvije plate ! Ehej , ne vara mene osjećaj ! Znao sam da će odnekud pare iskočiti ! PRIHVATAM gotovo dreknuh . Njih dvojica se zadovoljno nasmijaše a konobarica se napravi da ništa nije čula...

Prvi put je najlakše doći do informacije . Niko ne zna da se time baviš . Kasnije , kad shvate ko si sad , ide malo teže . Ali se dostavljač snalazi . Ne mogu vam otkriti svoje načine , znate . Tek , krenuh u akciju . Otkrih da bolje čujem i zapažam od kad mi onih petsto maraka bi obećano . Posle pet dana okrećem Jolly-jev broj . Halo , dobar dan . Šta ima ? Odavno se ne vidjesmo... Parking kod zubne , Jolly-ijev  ’’ golf ’’ . Za svaki slučaj , sve sam stavio na papir . Moj dobrotvor stavi naočare , brzo pročita i pocijepa cedulju . Dobro , reče . Nastavi ovako i javljaj čim još nešto doznaš . Rastasmo se bez rukovanja .

Da se razumijemo , ne mogu vam otkriti šta sam sve saznao i javio Jolly-iju , iako je to bilo davno . Te se tajne ne otkrivaju . Nekoliko dana prije nego što je istekao prvi mjesec mog službovanja , da tako kažem , dnevna štampa na naslovnim stranama objavi da je uhapšen tip iz mog komšiluka . Nije da se hvalim , ali moja zasluga . Nije mi smetalo što sam ostao u sjenci , naprotiv . Jolly me je pohvalio kad mi je dao prvu platu i potapšao po ramenu . Znao sam da se nisam prevario , reče smješkajući se . A ja zadovoljan sobom i zaradom . Nastavljamo li , pitam . Naravno , kaže moj poslodavac , ovo si odlično izveo . Reći ću ti ko nas sad zanima...

Volim svoj posao . Radim kad hoću i kad mislim da treba . Uzbudljivo je i isplativo . Za sve ove godine , kako već rekoh , uvještio sam se toliko da mi nema ravnog u gradu . Ne smeta mi što sad svi znaju čime se bavim . Kažu da sam špijun , ali ja to nazivam drugačije . Dostavljač . Dostavljam informacije . Lagodno živim uprkos nemaštini opštoj . Za ovakve mora biti para . Brine me samo jedno . Šuška se da će se promjeniti vlast , na prvim izborima . Pitam se hoće li me oni koji dođu zadržati na ovom položaju ili će dovesti svoje špijune ?  






Нема коментара:

Постави коментар